NACRT ZAKONA – PODVALA I DISKRIMINACIJA

vlada rsMinistarstvo selektivne uprave ne prihvata činjenicu da pravosuđe nije javni sektor dok ministar finansija sugeriše nezadovoljnima da nađu bolju državu. Ova verzija Nacrta zakona o sistemu plata u javnom sektoru “opravljena” je i bolja u odnosu na prvu, ali i dalje pravi razlike između obuhvaćenih i neobuhvaćenih iz javnog sektora, kao i obuhvaćenih ovim zakonom i onih iz realnog sektora na koje se primenjuje Zakon o radu. Dakle, Nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru sadrži diskriminatorske odredbe što je suprotno Ustavu Srbije. On, istovremeno, suštinski ne menja ništa ali ima za cilj da obmane Svetsku banku i domaću javnost koja uzaludno štedi pa zato i očekuje oštre mere prema budžetskim rasipnicima. Jasno se vidi nezainteresovanost države da na pravičan način odmeri svima plate, jer se Nacrt odnosi na oblasti koje su već uređene a ne dira ono što je uneređeno. Nacrt zakona ne prepoznaje sudsku administraciju kao posebnu kategoriju, a što je u direktnoj suprotnosti sa Akcionim planom za Poglavlje 23 kojim je predviđeno da sudsko osoblje od 2016. godine bude pod nadležnošću Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Ovim nacrtom obuhvaćeni su i funkcioneri, što je za pohvalu, ali nacrt se ne bavi platama zaposlenih u javnim preduzećima, Narodnoj banci Srbije, i privrednim društvima koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se usvoji, neće se primenjivati na policijske službenike, Vojsku Srbije, kao ni na zaposlene u organima u čijem su delokrugu bezbednosni i obaveštajni poslovi do 2018. godine. Mnogo stvari biće naknadno “sređeno” posebnim zakonima.

Što se tiče osnovice za obračun plata ona se u pravosuđu već primenjuje. Sporno je to što se množenjem osnovice za obračun plata i najnižeg koeficijenta ne dobija garantovana minimalna zarada. Nacrt predviđa da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora ali nije precizirana visina tih naknada koja je promenljiva kategorija. Diskriminatorski karakter ovih odredbi jeste taj što pravo na naknadu za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora imaju i dalje oni zaposleni u javnom sektoru – korisnici javnih sredstava čije se plate utvrđuju i obračunavaju na osnovu matičnog Zakona o radu (javna preduzeća), a čijim platama se Nacrt ne bavi jer su izuzeti.

Pored toga, ovim Nacrtom uvećanje plate po osnovu rada noću, prekovremenog rada i rada na dan praznika je “zakucano” tako da ne postoji prostor za njihovo uvećanje tokom kolektivnog pregovaranja. Minuli rad će biti PREminuli, prema rečima ministra finansija. Naknada za bolovanje jeste sporna za sve one koji su je do sada primali u većem iznosu. Međutim, tačno je i to da se od 2007. godine kada je stupio na snagu Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, zaposlenima u pravosuđu, kao i u državnoj upravi, naknada za bolovanje isplaćuje u visini 65% osnovne plate, s tim što ta naknada ne sme da bude niža od minimalne zarade. U ostalom delu javnog sektora naknada se isplaćivala na osnovu prosečne plate u prethodnih 12 meseci u skladu sa Zakonom o radu. Još jedna u nizu diskriminacija.

Imajući sve prethodno u vidu, kao i to da Nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru za nas nije prihvatljiv zbog selektivnosti, Sindikat pravosuđa Srbije će zajedno sa ostalim sindikatima zaposlenih obuhvaćenih ovim nacrtom učestvovati u svim zajedničkim akcijama.

IZVOR: Sindikata pravosuđa Srbije

Podeli sa drugima!