Sastanak sa ministrom pravde
Dana 13.1.2016. godine, održan je sastanak sa ministrom pravde i njegovim saradnicima. Sindikat nije zadovoljan odgovorima ministra pravde, iako je predložio da se zaposlenima na određeno vreme produže ugovori do 30. juna 2016. godine. O predloženom privremenom rešenju ministra izjasniće se organi Sindikata.
Naime, ministar pravde nije dao nijedno argumentovano objašnjenje za odluku o racionalizaciji u pravosuđu (već treći put) i otpuštanje zaposlenih na određeno vreme. On je sve vreme taktizirao, izbegavajući da objasni kriterijume na osnovu kojih je doneta odluka o potrebnom broju službenika. Tri i po godine ministar pravde kritikuje merila za određivanje sudskog i javnotužilačkog osoblja propisana pravilnikom njegove prethodnice, ali nije doneo nova merila. Kriterijuma očigledno nema jer ministar pravde, iako dobar govornik sa bogatim rečnikom, nije uspeo da nađe reči kojima bi opisao način na koji je došao do broja koji treba otpustiti, kao ni kako je došao do broja za koji tvrdi da će naknadno posle otpuštanja biti popunjen. Čemu otpuštanje pa zapošljavanje? Čime se rukovodio ako nije imao u vidu broj nosilaca pravosudnih funkcija ili broj predmeta koji predstavlja potrebu građana za sudskom zaštitom.
Posebno napominjemo da je Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, još 15.1.2014. godine, uputila Preporuku Vladi Srbije, odnosno njenoj Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, ukazujući na to da se prilikom davanja saglasnosti za novo zapošljavanje kod sudova i javnih tužilaštava, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, postupa hitno u cilju nesmetanog funkcionisanja navedenih organa. Ovo zbog toga što je odobreno zapošljavanje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji u praksi ne rade bez određenih saradnika, referenata i drugih državnih službenika i nameštenika, pa je potrebno odobriti zaposlenje i tehničkog osoblja za svako novo otvoreno sudijsko ili tužilačko mesto. Imajući prethodno u vidu, postavlja se pitanje da li su Strategija za reformu pravosuđa i Akcioni plan za njeno sprovođenje samo deklarativni dokumenti.
Zahtevamo jasne standarde. Dužnost svake države, pa i Srbije, bez obzira na ekonomsku krizu, jeste da obezbedi odgovarajuća sredstva, odgovarajuće pomoćno osoblje, kao i opremu, kako bi sudije i tužioci mogli da rade nesmetano i bez kašnjenja. Zbog ekonomske krize, smanjene su ionako niske zarade pravosudnih službenika.
S obzirom na to da su iz racionalizacije, kao i iz Predloga zakona o ujednačavanju zarada u javnom sektoru, izostavljena nedodirljiva javna preduzeća, nezadovoljstvo zaposlenih u pravosuđu izraženo organizovanjem štrajka upozorenja je opravdano a ne politički motivisano. Politički motivisana je odluka ministra pravde da smanji broj zaposlenih u pravosuđu bez jasnih smernica, odnosno odluka Vlade Srbije, kako ne bi dirali svoje ili kako bi što više njih na uštrb pravosuđa zadržali u javnim preduzećima.
