Saopštenje Sindikata pravosuđa Srbije
Sindikat pravosuđa Srbije
Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije se protivi načinu donošenja mera štednje, kao i samim merama štednje. Iako su mere štednje neizbežne, one su donete bez učešća i predloga sindikata koji su stavljeni pred svršen čin. Zaposleni u pravosuđu žrtve su svih reformi i mera štednje.
Usvajanjem mera štednje država nas je sve prevarila.
Manjak u državnoj kasi, pre svega, izazivaju javna preduzeća gubitaši čiji se gubici pokrivaju iz državne kase, dakle, novcem svih građana. Država kao osnivač (gazda) tih preduzeća morala bi da kontroliše rashode tih preduzeća. Inače, najlakše je preuzeti tuđi dug i vraćati ga tuđim novcem.
Iz izveštaja Fiskalnog saveta proizlazi da je bez dovođenja u red javnih preduzeća nemoguće uspešno sprovesti fiskalnu konsolidaciju jer troškovi javnih preduzeća jedan su od glavnih razloga neodrživog povećanja fiskalnog deficita i javnog duga. Njihova analiza ukazuje na „uzaludnu žrtvu radnika i penzionera“ ukoliko mere štednje ne obuhvataju kontrolu troškova javnih preduzeća i kao primer navode dva javna preduzeća koja su samo u 2014. imala veće troškove od svih prihoda koje je država imala od povećanja stope PDV-a i uvođenja solidarnog poreza.
Zaposleni u pravosuđu ne pristaju da im se smanji zarada kako bi se pokrivali dugovi javnih preduzeća. Za propast i gubitke javnih preduzeća krive su sve vlasti. Nedopustivo je da službenik u sudu, medicinska sestra, ili profesor, ili sudijski pomoćnik sa položenim pravosudnim ispitom ima platu kao nekvalifikovani radnik u javnom preduzeću. Ne prigovaramo tom radniku nego državi koja je najodgovornija za takvo stanje.
Pre smanjenja zarada i penzija, Vlada je morala da uvede kontrolu troškova u javnim preduzećima, a preko „svojih ljudi“ u upravnim i nadzornim odborima, i uskladi ih sa /ne/uspehom poslovanja, kao i da ukine naknade na ime članstva u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća zbog gubitaka u poslovanju. Pored toga, ukoliko političari, bilo iz pozicije ili opozicije, vole svoju zemlju – morali su među prvima da se odreknu raznih dodataka i drugih primanja, a posebno da smanje iznose za „specijalizovane usluge” i “usluge po ugovoru”.
Predsednica
Slađanka Milošević
